– Halo, Andrej?
– Bok, Zorane, dugo se nismo čuli.
– Je, zadnji put si slagao legiće s malim. Kako mu ide?
– Odlično, talentiran je za arhitekta, možda ode na taj faks.
– Ma daj, znaš i sâm da je Pravo zakon. Vidi nas, što nam fali?
– Pa ništa… osim predsjednika Vrhovnog suda.
– Da, znaš da te zato zovem.
– Istina, nisu baš neki, kandidati. Makar, Đuro ima iskustva, mogao bi još jedan mandat…
– Samo preko mene mrtvog. To znaš. Ali hajde da se dogovorimo.
– Ja sam za. Pucaj!
– Što kažeš na Ranka, to je ionako HNS-ov dečko?
– Nije Marijan loš, obiteljski je čovjek, zaposlio kćer na sudu… Samo, nakopat ćemo si na vrat Ivana i Zvonimira.
– Oni znaju biti gadni?
– Ne oni. On!
– A, Čičak…
– Već mi je pisao o njemu, kad ga je onaj moj Man With The Balls predlagao za ministra pravosuđa. Zamisli, rekao je da je to sudac bez prezimena, a s dva imena…
– …A kad to kaže Ivan Zvonimir, stvarno je nezgodno. A imaš ti nekoga?
– Pa, možda Marin…
– Marin?
– On je sad potpredsjednik, ima iskustva,
– Hm, on pazi s kim pije kavu, a sad može piti samo sâm i to ovu tvoju – coffe to go!
– Ma nemoj me zezat. Nego, Marin?
– Gledaj, on se zalagao za Visoki kazneni sud, protiv kojeg su i Peđa i Orsat. Mislim, lako za Peđu, ali Orsat mi to ne bi oprostio. A ako već moram ostat bez njega, hajdmo onda s njim u Vrhovni sud!
– Ma Zorane, znaš da to ni za tebe ne mogu napravit.
– Znam. A sjećaš se Ratka, on je već u Vrhovnom…
– Ščekić iz priče o Ratku i Radovanu?
– Je, taj. Radovan je hapsio, a Ratko sudio.
– Da, osudio je čak petoricu od njih dvanaest. Dobro, nešto je morao, takva su bila vremena…
– Ali i tad je bio hrabar. Rekao je da zagrebačke mafije nije ni tad bilo…
– Da, ali ostavio nas je na cjedilu s ćaćom. Počeo mu je suditi za Hypo i Ina – Mol, navodno je sve već bilo dogovoreno, a onda je zbriso u Vrhovni, i opet ispočetka. Pa je l' ti znaš koliko je to odugovlačenje meni odnijelo glasova svih ovih godina!
– Al' opet si najjači…
– Jesam, jesam, al' to mu ne mogu oprostit. Daj da smislimo nekog drugog.
– Dobro, Andrej, a što kažeš na Ivana? Sudac, Hercegovac, dragovoljac…
– Ma možeee! Što ga nisi odmah predložio! Kako Ivan ne bi mogao. Vidiš da se mi oko svega možemo dogovoriti!
– Samo da javim Orsatu. Orsateee, dogovorili smo Vučemila!...
– … Ali Zorane, kojeg Vučemila? Zar nisi mislio Turudića?
– Ma neee!
– E, jebi ga, opet smo na početku.
Ovaj razgovor nije se nikad dogodio i plod je autorove prljave mašte.